Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Mo­gli bi­smo po­ne­što i da na­u­či­mo od Al­ba­na­ca umje­sto što li­cemjer­no i ja­lo­vo sr­bu­je­mo, zgra­ža­va­ju­ći se nad fak­tom da su te­ro­ri­ste OVK po­bi­je­ne u Ku­ma­no­vu sa­hra­ni­li na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji kao na­ci­o­nal­ne he­ro­je!
Te­ro­ri­sti za nas- za njih ju­na­ci, i ne vi­dim u to­me baš ni­šta spor­no!
Spor­no je, me­đu­tim, što su i na­ši he­ro­ji za nas te­ro­ri­sti, tač­ni­je, što dr­ža­va i dio „gra­đan­ske“ jav­no­sti go­di­na­ma či­ni sve da se ta­kvi­ma osje­ća­ju!
Ne pre­tje­ru­jem, vje­ruj­te, na­gle­dao sam se so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, pro­sja­ka, al­ko­ho­li­ča­ra, mar­gi­ne dru­štva u ko­ju su skraj­nu­te te iz­bri­sa­ne bi­o­gra­fi­je ljud­skih gro­ma­da ko­je Sr­bi­ja ne za­slu­žu­je, a sve su da­li za nju.
Na­ši he­ro­ji su na­ša sra­mo­ta! Ne stid, jer ne­ma­mo se če­ga sti­dje­ti, već sra­mo­ta jer po­sto­je još sa­mo kao sta­ti­sti­ka, ike­ba­na o ne­kim svet­ko­vi­na­ma na ko­je obič­no ni­su po­zva­ni, ali se po­ja­ve i sto­je po stra­ni, o nji­ma se zna tek iz ka­fan­skih pri­ča ka­da se ne­ko­me ot­me, ona­ko ša­pa­tom: „Vi­diš onog čo­vje­ka ta­mo, e nje­ga su pro­stri­je­li­la dva kur­šu­ma dok je iz­vla­čio ra­nje­nog dru­ga s po­lo­ža­ja, ali ću­ti, ne po­mi­nji ni­kom“, a ono ni sjen­ka od čo­vje­ka, ni­šta vi­še od he­ro­ja fla­še i ča­še, re­klo bi se, ali…
Na­rav­no, tu­šta je onih ko­ji su na­pla­ti­li i pre­pla­ti­li tu­đe ju­na­štvo na svoj kon­to, ali o nji­ma nek su­de ju­ri­ši sa­vje­sti, ja pi­šem o oni­ma ko­ji će pre­ću­ta­ti i po­re­ći da se na njih od­no­si ovo slo­vo, jer odav­no su he­roj­stvo „tram­pi­li“ za za­bo­rav zna­ju­ći da još sa­mo u nje­mu mo­gu po­sto­ja­ti ime­nom i pre­zi­me­nom.
Zna li Sr­bi­ja išta o ža­lo­snoj sud­bi­ni Mi­kaj­la, he­ro­ja onog tu­ne­la ko­ji je Dra­go­je­vić ko­mer­ci­ja­li­zo­vao? Nad­ni­ča­ru i te­ža­ku sa dva­de­set i ku­sur ge­le­ra u se­bi ko­ji se ži­vo­ta do­hva­tio tek ka­da je Ku­stu­ri­ca u nje­mu vi­dio čo­vje­ka vri­jed­nog po­sto­ja­nja?!
Zna li išta o di­vo­vi­ma s Ko­ša­ra, naj­kr­va­vi­je bit­ke Ko­so­va i Me­to­hi­je?! Zna li da je to naš Ter­mo­pil?!
Ho­će li dje­ca ika­da uči­ti o tih 200 ju­na­či­na ko­ji su po­tu­kli Ha­ra­di­na­je­ve ju­ri­šni­ke i fa­lan­ge pla­će­ni­ka, ili će se do­vi­je­ka di­vi­ti Le­o­ni­du?
Zna li Sr­bi­ja šta o ma­jo­ru Osto­ji­ću i he­ro­ji­ma 63. Pa­do­bran­ske bri­ga­de, ju­na­či­na­ma 72. Spe­ci­jal­ne bri­ga­de, ru­skim do­bro­volj­ci­ma ko­ji na Pro­kle­ti­ja­ma ni­su bra­ni­li pod­mo­skov­ske ve­če­ri…
Pre­po­zna­je li iko­ga od njih ka­da se mi­mo­i­đu na uli­ci?!
Zna li da na gro­blji­ma spa­va­ju ne­ki od nje­nih naj­ve­ćih ju­na­ka, te­tu­ra­ju­ći pi­ja­ni me­đu hum­ka­ma ne bi li sa­bra­li ne­što za je­lo, il’ da na­zdra­ve još jed­nom da­nu ko­ji ih je pre­va­rio ži­vo­tom?!
Zna li za To­mi­sla­va, Mi­ro­sla­va, Vla­di­mi­ra, Pe­tra, Ni­ko­lu, Ne­delj­ka, Iva­na, Bo­ja­na, Ne­boj­šu…“Pla­me­na“, „Vi­ho­ra“, „Gro­mo­ve“…
Če­mu on­da po­vi­ka na Al­ban­ce što svo­je is­pra­ća­ju kao he­ro­je, kad su na­ši u skup­šti­ni, „Pa­ro­vi­ma“, „Far­mi“, du­ple­ri­ca­ma, je­dva sro­če­nim tvi­to­vi­ma, re­kla­ma­ma za ulo­ške i ta­ble­ta­ma za po­ten­ci­ju.
Mo­gli bi, re­koh, po­ne­što da na­u­či­mo od „dje­ce or­lo­va“- ka­ko da ne osta­ne­mo pi­li­ća­ri do­vi­je­ka, re­ci­mo?
dva­u­je­dan.rs